Cocaine Bear - Recenzija

Moram na početku teksta ushićeno da saopštim da smo uboli prvu osmaju. Ideja da će ovaj film toliko da mi se svidi je bila ravna ideji da će Ipsvič da zaigra u prvoj ligi, ali eto desilo se. Medved na kokainu zasluženo je doživeo komercijalni uspeh širom sveta i sjajno je osveženje u savremenom američkom filmu.

Ovo ostvarenje, kako mu samo ime kaže je film o medvedu koji se navuče na kokain i kreće da proždire ljude po šumi, usled zavisnosti i adrenalina izazvanog belim prahom. Bizarna priča o "drogiranom predatoru" je ustvari istinita. Sada već davne 1985. jedan crni medved u šumama Džordžije progutao je torbu punu kokaina i krenuo u ubilačku misiju svega što se kreće.

Priča prati nekoliko ljudi koji se svi slučajno nađu u pomenutoj šumi i postaju plen pomahnitalog medveda. Devojčicu Di Di (Brooklynn Prince) koja beži iz škole sa najboljim drugarom kako bi obojila vodopad, diler iz Sent Luisa Dejvida (O'Shea Jackson Jr.) poslat da povrati izgubljeni kokain zajedno sa Sidovim sinom Edijem (O'Shea Jackson Jr.), kao i trojica debilnih tinejdžera koji presreću ljude na putu do šume. Naravno tu su i razni sporedni likovi, rendžerka, bolničari, policija...

Po žanru ovaj film je horor komedija što na prvi pogled zvuči "nespojivo", ustvari je zaista prezanimljiv film sa vajbom godina prošlog veka kada je ovaj žanr žario i palio bioskopima. Odlično napisan scenario sa duhovitim dijalozima, podjednako je i uspešan kao i horor scene u kojima vidimo vilicu medveda koji nemilosrdno melje deo tela neke žrtve. Ovaj film definitvno budi nostalgiju pošto se odvija u 80-im, što povećava i dozu horora - jer osamdesetih nije bilo telefona i Interneta. Ako neko nestane morao si da staviš ranac na leđa i uputiš se u mračnu šumu, da bi našao nekog ko se izgubio. Nije bilo načina da se obaveste ljudi tako brzo da "medved napada" (da to je bilo vreme pre Instagrama i woke pokreta). Isto tako donosi nam između redova toplu porodičnu priču u stilu ranih radova Spilberga, Linča i Spajk Lija.

Ovo je Ajkula za 21.vek

Kamera koja snima predele šume poput national geographica, odjednom se unosi se u lice medvedu i stavlja publiku oči u oči sa predatorom. To je sjajan momenat strave od rediteljke poznate po komedijama. Elizabet Benks (rediteljka filma) i ovde savršeno balansira između komične situacije koja je jeziva ali ne prelazi u grotesku. Takođe, nema holivudskih glumaca sa A liste što doprinosi uverljivosti igranja prosečnih ljudi (da ne kažem, priglupih seljaka). Ovo je niskobudžetni, jednostavan film, sniman u nekoj šumici sa par scena u kolibi, tako da nema izgovora da se nema para za dobar film. Čak i ritam mu je malo sporiji nego poslednji bioskopski hitovi, što mu daje na retro šarmu ali ne "davi gledaoce". Medved na kokainu je Ajkula za 21. vek, avanturistički film o nemani koja krvoločno tamani sve pred sobom.

Ovaj film nema nikakvo dubokoumno značenje, niti kadrove od kojih zastaje dah ali pruža fantastični bioskopski eskapizam. Likovi su dopadljivi i imaju jasno definisane ciljeve, spakovan je u devedeset minuta (konačno), što je optimalno vreme za film, i akcijske horor scene su sjajno uklopljene sa šarmantnim scenarijem. Odavno nisam gledala tako jednostavno, nepretenciozno, fantastično zabavan film za ljude od 7 do 77 godina.

Pogledajte Medveda na kokainu u bioskopima kod nas.