Elden Ring: Shadow of the Erdtree - Recenzija

Jedan pogled u kalendar je dovoljan i kada krenete da sabirate prosto se “oduzmete” koliko dugo vremena smo mi u emotivnoj vezi sa FromSoftware igrama. Ej, 15 godina je skoro prošlo ali taj odnos i dalje je borderline stokholmski sindrom. Kako je govorio Miki Manjojlović u Mi nismo Anđeli: “Što vole kada ih bijem sa ovim”. Ispada da smo svi protiv zlostavljanja drugih ali kada dođe momenat da nas gospodin Mijazaki opali sa spolovilom samo čekamo i pitamo jel može još.

Od samog početka uplivavanja u mejnstrim sa Demon's Souls igrom koja nas je očarala svojom težinom pa sve do danas, rage-quit je bila jedina mehanika kojom smo mogli da se odbranimo od ove uklete čarolije takoreći. Dajete sve od sebe, testirate iteme i buff-ove i tako namunjeni i prepuni entuzijazma prolazite čuveni fogwall i dočeka vas karakondžula koja sa jednim vriskom i udarcem odere ¾ healtha. Bes, žaljenje, što sam dao pare na ovu prokletinju da me opet kanali kao bolesnog majmuna. Na kraju pokupite krhotine vašeg ega, isplanirate build i krenete opet. Kukanje, znoj, polomljeni kontroleri i sve što ide uz to iskustvo. Na kraju ipak oduševljenje i ekstremno jak osećaj nagrade jer ste savladali prebudženog kretena i smejali se u lice njegovom lešu dok se pojavljuje prelepi natpis preko celog ekrana. Još jedna prepreka je iza vas. Ovaj ciklus života i smrti traje skoro 15 godina i jako smo emotivno vezani za njega.

Prvo ozbiljnije ostvarenje koje je doživelo drastičan komercijalni uspeh je bio stari dobri Bloodborne koji nas je oduvao sa settingom i dobrom implementacijom Ktulu/Lovekraftovskih mitosa koji je i danas reper za druge developere koji žele da se dotaknu tog okruženja.

Smrt je SAMO POČETAK!

Sa dolaskom Elden Ring DLC-a Shadow of the Erdtree mogli smo iz prve ruke da iskusimo kako su se recenzenti iz drugih većih medija proveli kada su igrali From naslove u periodu kada ne mogu da summonuju nikoga za boss fajt i kada moraju da se pripreme bez ijednog saveta. Ozbiljna nauka ljudi. Proces pokušaja i pogrešaka koji se koliko god činio istim u mnogim se stavkama razlikuje u odnosu na originalnu igru. Mnogi od nas su morali da počnu sa novim karakterom. Znači od nule, oslanjajući se na sećanja i iskustvo u orginalnom playthrough-u. Nažalost ja sam imao tu nesreću da mi je stradao save od originalne verzije tako da je morao da kreiram novog karaktera. Sad ću ja to da ispljeskam sve i eto mene u DLC-u čas posla!

Ispostavilo se da sam POLA TOGA ZABORAVIO. Pošto gola zadnjica i koprive ne idu zajedno epilog svega je da sam popio takve batine na polovini kampanje da sam se pitao da li sam možda dobio neki oblik demencije u međuvremenu i da sam zaboravio da koristim kontroler. Posle se setih svog starog bleed builda i rekoh ajde da se vratim na to i da ne komplikujem sebi život. PREORAO sam kampanju za treptaj oka i svoj originalni playthrough sam spustio sa 110 sati na 42 sata što je zavidan napredak.

Posle ovoliko godina maltretiranja mogu da tvrdim da je From napravio jedan od najboljih mikseva borbe i istraživanja koji je u isto vreme zastrašujuć i primamljujuć. Kao kada moljca privlači plamen sveće samo želite da vidite šta se krije iza ove stene ili jao vidi manastir možda tu ima neki loot. Jeste ima loot ali kada te dočeka spodoba visine kao sama katedrala zamislićeš se da li vredi šamarčina od 4000 dmg-a radi smithing stone-a. Na sve to sjajno kreirani solidno sakriveni dungeoni su pružali sjajan provod i davali odgovore na mnoga pitanja ili postavljali nova. Jedna jako lepa i dobro povezana mešavina koju samo From može da nadmaši znajući ih kako razmišljaju.

Naravno jedina stvar koja je stajala između mene i DLC-a je najveći skot koga je majka ikada mogla roditi a to je prljavi zabludeli muškoljubac Mohg!!!! Zaboravio sam koliko NIHIL abbility rastače health igrača i koliko ignoriše sve protekcije. Posle jedno pola sata izmet čovečanstva je pao i ukazao se NPC koji će me odvesti u daleke zemlje gde je Miquella otišao da pronađe sebe. Samo mu celivaj tu mumificiranu ruku i za čas smo tamo. Naravno da ne zaboravim da biste pristupili DLC-u potrebno je da ubijete i Radana isto. Sa tom dvojicom u džepu možete preći na drugu stranu i krenuti u nove pobede i torture.

Ako ne možete da pobedite Mohga verovatno biste se JAKO loše proveli u DLC kampanji

Zanimljivo je to što je Mijazaki odlučio da stavi pristup DLC-u iza Mohgwalla. To je verovatno bila neka vrsta skill check-a jer ako ne možete da pobedite Mohga verovatno biste se JAKO loše proveli u DLC kampanji. Mohg ima moveset koji je delimično pozajmljen drugim bossovima i NPC-jevima u DLC-u. Samo se dublje zagledajte tokom borbi i videćete o čemu govorim. Jeste ovo neka vrsta gatekeepovanja ali je savim pedagoška. Ko ne može da reši kretena neka se i ne trudi da uđe u DLC. Nema tu šta da traži. Prijateljski savet svima koji kukaju da je igra teška. Odigrajte prvo celu kampanju ili dostignite nivo 100 sa grindanjem i onda krenite na Mohga i na endgame i onda pravac nazad u DLC. Imaćete dovoljno EXP-a i svih ostalih talismana da mirne glave počnete lomiti ruke i noge u senci ErdDrveta u Shadow Realm-u.

Sam ulazak u Shadow Realm deluje kao prvi put da ste pokrenuli Elden Ring. Impozantnost pejsaža koji puca pred vama je takva da se možete zapitati pa kako su ovo tako osmislili da se sve čini poznatim a opet prelepim i da želim svaki kvadratni metar da istražim? Dok vam se na zapadu pružaju kotline i oštri planinski vrhovi Scadu Altusa, na istoku će vas čekati Cerulean Coast sa svojim melanholično plavim cvetnim poljima i mračnom tajnom. E tu leži magija FromSoftware-ovih dizajnera. Ti ljudi znaju da recikliraju dark fantasy okruženje toliko dobro da ih možete pomešati sa fotokopir apratom koji vremenom evoluira na bolje.

Interesantno je kako su i sada uspeli da nađu dobar odnos sa osećajem opasnosti i melanholije nasuprot nagonu za istraživanjem i potrebom da se svaki korak i galop isplaniraju

Prateći formulu iz originala po pitanju izgleda mape, prisutno je dosta “džepova” u regiji u kojima ćete se odmoriti i uspeti da pobegnete od pakla podivljalih Mikelinih vojnika, rogatih ljudi zveri i izbezumljenih zlatnih ovaca koje vam šalju munje direktno tamo gde sunce ne sija. Interesantno je kako su i sada uspeli da nađu dobar odnos sa osećajem opasnosti i melanholije nasuprot nagonu za istraživanjem i potrebom da se svaki korak i galop isplaniraju.

Kampanja je kao i uvek obskurna i sakrivena iza tona teksta koji se može naći u opisu itema-a ali premisa je jasna. U Shadow Realmu idete Mikelnim stopama i jurite njegove krstove koje ostavlja na mestima gde je podario zemlji deo svog tela. Da li je to bukvalno ili u prenešenom značenju to ne znamo ali je pokazatelj koliko Mijazaki voli da se igra sa konceptom smrti i životom posle nje. Ako niste znali Miquella je brat od čuvene Malenije izuvačice iz cipela iz originalne kampanje. Naravno ona je sada mačiji kašalj, ali za nas koji smo je prvi put prelazili “na suvo” bila je košmar koga smo želeli da se otarasimo što pre. Ko je uspeo da pogleda neki YouTube lore video pre početka kampanje i podsetio sve svega, sada mu DLC sadržaj neće teško pasti jer će imati predstavu o svemu što se dešava. Kao i uvek priča je dovoljno obskurno ispričana da novi igrači donekle imaju pojma o čemu se radi a veterani će se sladiti i zadovoljno trljati ruke sa nadogradnjom sadržaja.

Kad sam već u priči o veličini - po gruboj proceni i po gejmplej vremenu ovaj DLC je veliki skoro kao prva polovina igre po pitanju dungeona, lokacija i broja bosseva sa kojima ćete ukrstiti sečiva. Dok je originalna kampanja bila bazirana na horizontalnosti Shadow of the Erdtree forsira vertikalni pristup. Dok neumoljivo jašete punom brzinom po livadama imaćete prilike da naletite na udolinu koja se vrtoglavo spušta nadole da vam se zavrti u glavi ali možda će se nazirati neki item koji će vam zagolicati maštu i pitaćete se kako da dođete do njega. Nisu štedeli na izradi ovog parčeta softvera. Kao što meme kaže, dok neki izdaju DLC koji je u stvari isečeni sadržaj iz originalne igre, chadovi iz Froma izdaju skoro pa celu igru kao DLC.

Zamislite da ste prebudženi do granice da vam svaki boss jede iz ruke i onda ovde doživite iznenađenje godine

I pred kraj dolazimo do najveće tačke spoticanja manjeg broja igrača i kežualaca koji žele podleći pritisku i ući u kolo a to je težina. Ovde su health, otpornost i damage neprijatelja toliko nasvirani da ćete dobiti masivan hladni tuš kada uđete u nov sadržaj. Zamislite da ste prebudženi do granice da vam svaki boss jede iz ruke i onda ovde doživite iznenađenje godine. Jedna džinovska zauška kasnije i skapiraš da si pošao spuštenih gaća u Shadow Realm. Ako se niste pozabavili svojim buildom do sada ili ste koristili tutorijal buildove iskreno vas savetujem da se pozabavite jer to je suština karakter progresije u ekspanziji. Novi Ash of War kojih ima 21 u DLC-u plus nova oružja i oklopi učiniće New Game+ sjajnim igralištem pod uslovom da stignete do istog sa očuvanim razumom. Skroz nova klasa oružja tzv. Light Greatsword je osvežila igru i kombinovana sa Ash of War-ovima i novim move setovima može od borbe napraviti ples. Iskreno osetio sam se kao da sam uključio igru prvi put što je sa jedne strane dobro jer pruža nov izazov a sa druge strane loše jer vraća frustraciju i čini iskustvo (ponovo) neprijatnim donekle.

Igru za recenziju poslao nam je BANDAI NAMCO preko distributera Iris Mega, što nije uticalo na našu ocenu. Pročitajte sve detalje o tome kako ocenjujemo igre.