Four Legal je juče bio u znaku broja 4.
Namestilo se da je u majskom roku četvoro naših kolega polagalo pravosudni ispit.
Jedan kolega je dovršio u prethodnom roku započet posao (sad je 7 od 7 ispita), dve koleginice su odmah položile 7 od 7, jedna koleginica je zamalo položila 7 od 7. Rešiće i ona ostatak, uskoro.
Pre 10ak godina (kada smo se okupili Vlada, Nikola, Branko i ja) možda i ključni cilj je bio da nam "udruživanje rada" i zajedničko bavljenje advokaturom ne ugrozi decenijska prijateljstva.
Nije to uopšte mali cilj.
Trebalo je i treba svaki dan nešto reći, nešto prećutati, nekad zategnuti, nekad popustiti, kad ti je loše da ne mračiš, kad ti je dobro da ne poletiš (ili makar da ne letiš sam), kad je drugima dobro (a tebi možda baš u tom trenutku i nije) da se obraduješ.
Nije to uopšte lako.
Juče gledam četvoro naših slavljenika. Malo umorni, neki ubledeli, neki oslabili, još se bore na im radost pobedi stres koji priprema i polaganje pravosudnog nosi.
Gledam ih i mislim da koliko treba da budu srećni zbog pravosudnog toliko treba da budu srećni i zbog kolegijalnih i prijateljskih odnosa koje su međusobno formirali, zbog toga kako jedni druge guraju napred, podržavaju i raduju se zajedno.
Nije to uopšte lako, ali je zato lepo!
