RoboCop: Rogue City - Recenzija

Ova izjava mnogo bolje zvuči na engleskom ali je većina filmofila u startu prepozna. Teško je kada se priča o SF filmovima 80ih da se ne spomene čuveni kiborg policajac Aleks Marfi iliti Robokap. Imao sam nažalost prilike da čujem poražavajuće komentare o ovom filmu da je u pitanju prozačni cash grab i da nema neku dubinu. Molim sve one koji uključuju mozak dok gledaju filmove da ustanu i da progovore u ime ovog čuvenog filmskog ostvarenja. Robokap je film koji na početku kvalitetno prevari neiskusnog gledaoca i uspostavlja niska očekivanja. Kliše za klišeom se potura dok aforistična komponenta ne stavi filter koji se protura do samog kraja. Kao uspešna mešavina žanrova sa jasnom simbolikom Robokap film i dan danas zaokuplja maštu gledalaca i dobro predviđa moderna vremena u kojima smo se obreli. Nažalost nemamo kiborge policajce ali imamo bezdušni humor i konzumerističko društvo koje bez milosti troši svaki dolar dok mutni poslovi i korporacije sprovode svoje planove neometano. Dobro došli u Detroit!

Robokap dugo vremena stoji na samom vrhu žanra potpuno zasluženo. Ono što je Pol Verhoven uspeo da uradi 1987. je malom broju ljudi pošlo za rukom. Ovako elegantan spoj ekstremnog ekranskog nasilja sa sjajnom akcijom i filozofskom raspravom o duši u mašini je i dan danas mamac za ljubitelje kvalitetnog SF-a. Do sutra mogu da pišem o ovom filmu jer ga smatram zaista dobro osmišljenim. Da su tražili bolju glumačku postavu mislim da je ne bi našli i zaveštanje je toliko jako da se i dan danas ti ljudi nalaze donekle u svetu sedme umetnosti. Neki od njih na marginama dok su drugi uspešno nastavili svoje karijere. Na kraju sam glavni glumac Piter Veler je jedan od onih koji su u jednom momentu digli ruke od Holivuda da bi se bavili svojim primarnim zanimanjem, ali se ipak vratio da reprizira svoju ulogu kako nedavno u Mortal Kombatu tako i sada u Rogue City - mada njegov sadašnji glas može i dalje mnogima zvučati drugačije nego kako se sećaju.

Kada se osvrnemo na samu igru o kojoj bruje mnogi mediji, mogu samo reći da je Teyon s obzirom na reputaciju odradio odličan posao. Iako je njihova prva igra bila predmet sprdnje u medijima i na socijalnim mrežama, igra koja je bila u Terminator svetu je prijatno osveženje. Veoma gruba po ivicama i sa niskim produkcijskim vrednostima ali sa solidnom i skladnom pričom koja poštuje lore, Terminator Resistance je pobrala mnoge simpatije i pokazala da developeri iz ovog studija mogu da isporuče nešto valjano. Tako je i došla ideja da se dotakne još jedna ikonična franšiza koja kuca u srcima obožavalaca.

Sada sa umivenim imidžom ali bez previše pompe, Teyon je stidljivo najavio da rade na Robokapu i nijedna reč nije bila u medijskom etru dugo vremena. Gejmplej snimci nisu mnogo obećavali ali Unreal 5 je sijao sa ekrana pa su se mnogi pitali da li će ekipa uspeti da izvede željeno u endžinu koji ni mnoge veće kuće nisu još usvojile. Na kraju demo koji smo igrali je pokazao puno iz prve ruke i znali smo da imam potencijalni „sleeper hit“ u skorijoj budućnosti. Radujem se budućim projektima jer mislim da bi ova budžetski ograničena ekipa developera mogla da obradi dobro franšize poput The Thing ili njoj sličnih. Znam da je ideja možda previše radikalna ali zna se šta posvećenost i dobar bužet znače jednom developerskom timu.

Ova igra sjajno ispunjava rupe u radnji koje imamo između filmova Robocop 2 i 3

Ako bih počeo školski ovu recenziju mogu samo reći da je Robocop Rogue City old school FPS pucačina koja ima blage role-playing elemente sa kojima se unapređuje gejmplej i podstiče istraživanje po mapi. Ako ste mislili da je ova igra straight-forward pogrešili ste jer ima prostora za eksploraciju. Da ne spominjem tone easter egg-ova koji se odnose na pop kulturu 80ih i samog Robokapa.

Srž igre je narativno vođena kampanja gde Robokap zajedno sa svojom partnerkom En Luis mora da istraži seriju zločina i da se dotakne korupcije u samom vrhu OCP-ja. Naravno vraćamo se na stari recept zapleta ali ova igra sjajno ispunjava rupe u radnji koje imamo između Robokapa 2 i 3. Naravno treći deo se nije desio, ali će možda značiti nekome ko religiozno prati lore. Priča je originalna i nažalost ne oslanja se na prvi draft scenarija za Robokapa 2 koji je izašao ispod pera Frenka Milera. U svakom slučaju ne znači da je igra manje kvalitetna. Neko se žestoko potrudio da ovo sastavi u solidan i pitak proizvod.

Iako smo navikli na brze shootere u današnje vreme, Rogue City iznenađujuće lepo usporava akciju ali je čini dovoljno visceralnom kao da je sam Verhoven režirao. Od Marfijevih pogodaka će pucati mnoge glave i delovi tela dok će protivnički roboti i kiborzi leteti u vazduh u punom koloritu. U nekim momentima ova igra podseća na on the rail shooter ali to je samo zbog setupa u misiji. Mislim da nisu dobro promislili neke akcione sekvence, ipak hvala bogu takvih grešaka u ovoj igri nema puno. Napredak kroz misije je dovoljno brz da ne izgleda sve kao usporen film i blagi RPG elementi obogaćuju gejmplej. Vremenom će Robokap upgrade-ovati svoje detektivske sposobnosti, naći dosta činjenica na terenu i svojim čuvenim CRT filter vidom skratiti za glavu toliko zločinaca u starom Detroitu da vam neće biti dobro.

Pored kriminalaca, bajkera i ostale bratije moći ćete da ukrstite vatreno oružje i sa čuvenim kandidatima za Robokapa 2 odnosno sa jedinicom ED 209

Od neprijatelja imamo stare dobre polulude uživaoce Nuke-a, dame u nevolji, kandidate za pogodak u testise što je više puta u igri prikazano i ekstremno je zadovoljavajuće. Zaista se u nekim momentima osećate kao glavni protagonista i svaki trope je tu. Pored kriminalaca, bajkera i ostale bratije moći ćete da ukrstite vatreno oružje sa čuvenim kandidatima za Robokapa 2 tj. sa jedinicom ED 209. Dalje od ovoga vam neću pričati. Za sve fanove prva dva filma „jelovnik“ je obilan i kvalitetan.

Taktilni osećaj u Robokapu je nešto što su developeri isporučili do maksimuma i uz poznate zvukove Robokapovih cipela raznosićete negativce do najsitnijih parčića dok ekstremiteti lete levo i desno. Verhoven je sigurno ponosan!

Pored čuvenog Auto 9 pištolja, Marfi će imati na raspolaganju sijaset dodatnih oružja koja će na sredini kampanje izgledati kao mnogo bolji izbor. Tu dolazimo do blagog disbalansa koji remeti lore i atmosferu same igre. Ako pametno investirate u upgrade-ove Auto 9 dobija ponovo prvo mesto na izboru za Mis Vatrenog Oružja. Nadogradnje su veoma lepo rešene. Ako ste se pitali kako možete nadograditi već savršen pištolj odgovor je jednostavan. Matična ploča sa node-ovima koje nalazite tokom kampanje. Svaki node je mini hakerska igra sa određenim stepenom uspešnosti. Ne uklapa se u lore donekle ali ima smisla i godi atmosferi igre. Pored ovoga postoji osećaj koji se nadvija kao crni oblak nad igrom. Očigledno je da određene nadogradnje ovde nemaju mesto jer ne odgovaraju samom pejsingu kampanje i čini se u nekim momentima da je igra skraćena.

Potencijal za parodiranje je ovde beskonačan i u tome se takođe ogleda poštovanje koje su developeri imali prema originalnom materijalu.

Kada se ne bavite razaranjem kriminalaca, možete se uhvatiti u koštac u centralnom node delu Detroita gde će Marfi rešavati sitnije kvestove vezane za potrebe NPC-jeva koje sreće. Od nalaženja izgubljenih stvari sve do skidanja narkomana sa Nuke-a. Potencijal za parodiranje je ovde beskonačan i u tome se takođe ogleda poštovanje koje su developeri imali prema originalnom materijalu. Ako ste dovoljno vredni ne daj bože zaludni možete pažljivo čitati dokumente u kojima se vidi kako korporacije utiču na javno mnjenje i kako utiču na sve strukture gradske vlasti. OCP ima prste u svemu samo je bitno kako ćete vi kao službenik zakona moći da to podnesete pored tri čuvene direktive.

Sa tehničke strane Rogue City nije totalni haos kako se mislilo na startu i sudeći po imidžu koji Teyon ima. Ovde se Unreal 5 dobro ponaša, dosta efekata je iskorišćeno na pravi način. Lumen jako lepo izgleda i particle efekti su odlično iskorišćeni kada se modeli neprijatelju raspadaju pod uticajem artiljerije. Dok bacate tešku industriju i motocikle na neprijatelje u pozadini će vas pratiti poznata tema koju mnogi od nas imaju u svojim glavama i dan danas. Bazil Poleduris bi isto bio ponosan, šteta što je 2006. dočekao svoj kraj.

Igru za recenziju poslali su nam autori preko distributera Iris Mega, što nije uticalo na našu ocenu. Pročitajte sve detalje o tome kako ocenjujemo igre.